Дана 30. марта 2026. године, Викимедијина Фондација са сједиштем у Сан Франциску, без икаквог наведеног разлога, узрока, повода, упозорења или обавјештења о истрази, блокирала је шест и оштро упозорила још три уредника – администратора на српској википедији, што је изазвало страшан шок и запрепаштење на овој, али и на многим другим језичким огранцима, након чега је још неколико утицајних уредника најавило одлазак са пројекта. Иако Фондација још увjек није навела разлоге свог поступка, на друштвеним мрежама и платформама се увелико расправља о њеном чину, а разлози који се наслућују постају крајње бизарни.
Уопштено – Википедија је енциклопедијски пројекат ”слободног садржаја” на интернету, који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Викимедијина Фондација је америчка невладина и ”непрофитна организација” која се стара о Вики-пројектима, укључујући википедију, док на нивоу држава дјелују националне Викимедијине заједнице са обећаном аутономијом у свом раду.
Међутим, ријечи: слобода, непрофитно и аутономија су итекако упитне у вези викимедије. Поред тога, рад википедије прате и многе велике афере попут: нетранспарентног трошења прикупљених средстава, афере плаћених уређивања, као и афере екстремизма и ревизионизма, као у случају хрватске википедије у периоду (2013-2021), када је пар уредника преузела рад исте и манипулисала садржајем промовишући радикално усташке и ревизионистичке ставове.
Српска википедија – са друге стране, је до сад била препознатљива као једна од најпоузданијих и најактивнијих верзија ове глобалне енциклопедије. Иако је то заједница са скромним бројем уредника, исти су препознатљиви као врло активни, те су од овог језичког огранак изградили највећу јужнословенску википедију са око 712.000 написаних чланака. Што је ставља на високо 24-то мјесто међу свим језичким верзијама (њих преко 300). Такође, по броју унијетих референци у чланке, више пута (2021, 2022, 2025) иста је проглашавана најбољом и то од саме Фондације. А заслуге за овакве статусе у доброј мјери сносе управо блокирани уредници:
- Sadko – био је убједљиво најактивнији администратор. Уредник са корисничким именом из руске митологије, у фокус уређивачког рада имао је чланке из опште историје, културе и књижевности – посебно, биографије личности из српске, руске и шире словенске историје. Проглашаван за најбољег википедијанца 2021. и 2022 године. Важи као строги критичар политизације на википедији;
- CarRadovan – један од најдуговјечнијих и најутицајнијих администратора. Оснивач је Вики-заједнице Р. Српске и предавач на њеним радионицама. Корисничко име му је преузето из познате Дучићеве филозофске збирке, а рад му је врло методичан и продуктиван. Најчешће теме чланака су из области хералдике и географије Русије и Европе. Проглашаван је најбољим википедијанцем за 2014. и 2015 годину. Администратор са врло умјереним ставовима;
- MareBG – такође један од највриједнијих администратора. У фокусу рада су му чланци о култури, школама и националној дијаспори. Дао је огроман допринос у категоризацији чланака. Најбољи википедијанац 2017-те. На корисничкој страници, декларише се као Србин, православац и заузима став да не признаје Р. Косово, због чега га критичари сматрају српским националистом;
- Боки – администратор интерфејса и велики информатички стручњак. Често је био предавач на радионицама Вики-медија Србије. Његови чланци најчешће обухватају теме из спорта, технологије и савремених дешавања. Дао је немјерљив допринос у креирању шаблона. Декларише се као православац и навијач Црвене звезде, без политичког изјашњавања;
- Ruach Chayim – раније, врло активан и продуктиван уредник. Корисничко име ”Дах живота” сугерише на хебрејски мистицизам. У фокусу рада су му били чланци о филму и тв-емисијама, написани са високом стручношћу и бројним референцама. Често је допуњавао теме о балканским земљама и Русији. Критичари су га описивали као уредника који није дијелио ставове студената блокадера;
- НиколаБ – један од најпродуктивнијих уредника и бивши администратор. Широк спектар тема из спорта и географије. Један је од најзаслужнијих уредника за покривање тема везаних за Русију и земље бившег СССР. Чланци су му систематични и врло квалитетни. Најбољи википедијанац 2013-те. Заступа веома либералне, про-западне политичке ставове и идеје;
Упозорени администратори и уредници:
- Ранко Николић – администратор и бирократа, међу највриједнијим и најактивнијим члановима српске википедије. Такође, један од оснивача Вики-заједнице Републике Српске, који у фокусу рада има историјске и националне теме. Значајно је проширио чланке о административним јединицама многих држава. Најбољи википедијанац 2023-ће. На корисничкој страници се изјашњава као православац, српски националиста, антифашиста и антикомуниста;
- Novak Watchmen – уредник и администратор са високим степеном техничког знања. Један је од најзаслужнијих бораца са разним облицима вандализма на пројекту. Обрађује теме из поп-културе и научне фантастике. Изјашњава се као уредник словенског поријекла који говори Лесковачким говором. Заступа помирљиве про-југословенске идеје;
- Soundwaweserb – један од најактивнијих и најпродуктивнијих дугогодишњих уредника. Фокусиран на тематике из сфере филма, спорта и музике. Врло препознатљив у свом раду, посебно по чланку о Новаку Ђоковићу, али и његовим активним патролирањима и борби против вандализама. Најбољи википедијанац 2018-те. Декларише се као Србин и православац.
Ово су били уједно најактивнији и најпродуктивнији уредници пројекта. Сви високообразовани академски грађани. Као администратори, глобално су били препознатљиви по инсистирању на стриктном поштовању неутралне тачке гледишта и провјерљивих информација, па је отуд и долазио велики прилив референцираног садржаја, као и све оне похвале из Фондације.
Критике: Управо, овакав став администрације изазивао је висок степен критике оних уредника који нису били спремни да прихвате неутралну тачку гледишта; као ни навођење другачијег мишљења; или позивање на поуздане изворе. Добар дио критике долазио је од уредника – падобранаца. За разлику од стварних уредника то најчешћеи јесу националисти (српски или анти-српски), обично са врло скромним образовањем и још скромнијим учинком на платформи. Њихов боравак на википедији се најчешће сводио на заузимању само једног и искључивог става, нарочито на теме скорије прошлости. Зато се на њихову појаву, с правом гледало као на провокацију.
Осим ситних провокација, њихов наратив би се обично сводио на захтјеве да се неки чланци преименују у идеолошки обојен наслов, да се догађаји из скорије историје посматрају искључиво из призме хашких пресуда, а свјетска и домаћа политика из очију само једног дијела свјетске јавности. Наравно, овакви ставови би кршили правила о неутралности и тешко би пролазили на било којој озбиљној википедији.
Са друге стране, далеко већу опасност представљали су уредници који вршљају по великим википедијама, а професионално раде у служби неке државе. Овакве појаве су више пута пријављиване вики-заједницама, али и самој Фондацији. Међутим, примјетно да иста није имала храбрости да се суочи са стварним проблемом.
Критичари српске википедије, своје замјерке, најчешће нису износили на самој википедији, гдје би се рјешавале, већ на друштвеним мрежама попут дискорда, reddita, инстаграма или мреже-Х. Тамо су се исти клановски организовали призивајући њено рушење.
За једно такво кланско окупљање, смјењени уредници, оптужују двојицу мање активних уредника, бившег администратора – Аца, те његовог блиског пријатеља, IмSтevan, које описују као активисте LGBTQ заједнице Србије и врло деструктивне уреднике. Њих двијица су, на једној таквој платформи, износили примједбе да њихов рад на википедији, као ни у Викимедији Србије, није довољно примјећен нити вреднован. Зато су својим присталицама, предлагали идеју да се обрате Фондацији, гдје би се уредничко језгро српске википедије (лажно) представило као идеолошки пристрасно, које промовише десничарске и националистичке ставове. Према њима, такав приступ би, натјерао Фондацију да реагује и испита евентуалне злоупотребе администратора. Критику коју су они износили на друштвеним мрежама, преносили су и неки српски, мање познати медији.
Још екстремније критике, стизале су од двојице бивших уредника из Суботице, који су преко њиховог you-tube канала, такође позивали на укидање српске википедије, те призивали насиље, линч, па чак и више пута поновљену ликвидацију њених уредника. Епилог овог њиховог кривичног дјела је судска тужба против поменутих, од стране Викимедије Србије из јуна 2025. године.
Коначно, предложене идеје су напокон и стигле до Фондације, те је иста 30. марта ове године, занемарујући аутономију српске вики-заједнице, без најаве о спровођењу истраге, блокирала шест њених најактивнијих уредника и администратора, а тројицу строго упозорени на даље активности.
Само пар минута након блокаде, на платформи су се појавили горе поменути критичари: Аца и Стеван, који су са вики-листа уклонили све блокиране уреднике, те садржај који им се није свиђао, притом бранећи поступке Фондације и прије него су други схватили шта се дешава. Ово директно имплицира да су поменути уредници били обавјештени о намјерама Фондације, док је већина реаговала изненађено. Револтирани оваквим развојем догађаја, преостали уредници су, на страницама википедије, изразили своје незадовољство, пружајући подршку блокираним колегама, те позивајући Фондацију да поштује њихову аутономију и достави разлоге блокада.
Уредници се питају: шта се то заправо десило? Зашто су им колеге блокиране? Ако је грешка блокираних индивидуална, како је могуће да су блокирани у истом дану и минуту чак њих шест? Ако су блокирани уредници заиста криви, зашто им није дата шанса да се бране? Како је могуће да неки медиј, девет потпуно различитих уредника етикетира као ”националисти и десничари”? Како је могуће да је Фондација преузела неку акцију, а да никог није обавјестила, чиме је грубо прекршила низ својих правила? Да ли ће иста и даље позивати на поштовање правила која сама крши? Да ли је сједиште Фондације и даље у Сан Франциску или су премјештени у Пјонгјанг? – само су нека од питања уредника.
Један, такође утицајан администратор – историчар Марко Станојевић, поднио је оставку и најавио повлачење са пројекта. Сличне мјере најавили су и упозорени Soundwaweserb, затим и некадашњи администратор Lotom, као и утицајни уредник IvanVA који је посебно био критичан према Фондацији, те још десетак других уредника.
Међутим, како Фондација још увјек није дала никакво саопштење за јавност, међу преосталим уредницима створила се клима страха од уређивања, те неповјерење у исту. А о разлозима блокада нашироко се нагађа, како на страницама википедије, тако и на друштвеним мрежама. Претпоставке иду у три правца:
- Дио уредника сматра да се припрема гашење српске, али и хрватске, као и бошњачке википедије, те успостављање јединственог српскохрватског пројекта, док су смјењени уредници претходно били означени као кочничари будућем пројекту, због чега су грубо уклоњени;
- Други дио сматра да је ово освета радикалних политичких кругова из сусједства, због смјене њихових уредника 2021. године. Овим чином љага са њихових ревизиониста прелази на српске блокиране уреднике, без доказивања кривице или шансе да се они бране; на крају
- Постоји и дио уредника који сматрају да је ово искључиво казна српској википедији због могуће русофилије. Њихова претпоставка гласи да су баш санкционисани уредници највише доприносили чланцима о Русији, било да се ради о култури, историји, хералдици, спорту итд.
И док чекамо одговор Фондације, на поменутој платформи се дешава нешто што је врло интересантно за нашу регију и наш портал. На српској википедији се појављују идеолошки осташћени уредници из нашег сусједства, за које се баш и не може рећи да су наклоњени нашем граду и регији, а који чланке о Фочи и Подрињу преуређују на један бруталан начин. О њима ћемо више у сљедећем наставку ове теме.
