Došli u Foču jedan stariji Ruđanin i stariji Čajničanin da se liječe od zaboravnosti. Sretoše se na ulazu u bolnicu, pa će jedan drugom:

Ruđanin: Pa đesi Ðuroviću kućo stara! Jesi li živ?

Čajničanin: Ooo pa đe si ti Božoviću, munjo nebeska. Živ, živ nego šta…

Izgrliše se, izljubiše… te će opet.

Ruđanin: Čekaj malo. Pa ja nisam Božović.

Čajničanin: Ma nisam ni ja Ðurović, al si mi od nekud poznat.