ФОЧА И ФОЧАНКЕ

Бога моле русинска господа,
Да им Бог да у недељу сунца,
У недељу на Васкрсеније,
Да изводе робље на сунашце,
И пред њим сужањ Хасан-пашу,
Да питају шта је запамтио,
У својој Босни и Херцеговини,
Који јесте шехер понајљепши,
У коме ли најбољи јунаци,
У коме ли најљепше дјевојке,
То се они Богу умолише,
Бог им даде у недељу сунце,
У недељу на Васкрсеније,
Они воде робље на сунашце,
А пред њима сужањ Хасан-пашу,
Још говоре русинска господа:
’’Кажи право, сужањ Хасан-пашо,
Кажи право, тако био здраво,
Који шехер јесте понајљепши,
У својој Босни и Херцеговини,
У коме ли најбољи јунаци,
У коме ли најљепше дјевојке?’’
Ал’ говори сужањ Хасан-паша:
’’А Бога ми, московска господо,
У својој Босни и Херцеговини,
Сарајево шехер понајљепши,
А Мостарци најбољи јунаци,
А Фочанке најљепше дјевојке,
Када дође љетњи Ђурђев данак,
Ишетају фочанске дјевојке,
По башчама, те уфате коло,
Обуку се што најљепше могу,
Припјевају пјесме свакојаке,
Кунем ви се мојом вјером турском,
Ја какве су Фочанке дјевојке,
Мамиле би са неба облаке,
Камол’ не би са земље јунаке!’’

Ту бијаше Влајсављевић Јово,
Још говоре русинска господа:
’’Капетане Влајсављевић Јово,
Води наске да Фочу робимо,
Да пл’јенимо Фочанке дјевојке!’’
Насмија се капетане Јово,
Те овако њима одговара:
’’Луди ли сте, русинска господо,
Залуду су лијепе Фочанке
Није ласно Фочу поробити.’’
Ал’ говори сужањ Хасан-паша:
’’Бре не лудуј, капетане Јово!
Фоча равна не имаде града.
Ласно ће ју они поробити.’’
Ал’ говори капетане Јово:
’’Бре не лудуј, сужањ Хасан пашо,
У Фочи су до три града тврда:
Једно Дрина, друго Ћиотина,
А трећи је Црни Врх планина,
Тер се Фочи приступит не даде.

’’Забиљежио: В.С.Караџић