У редовима Југословенског добровољачког корпуса учествовало је 210 фочанских Срба, а број добровољаца из овог краја је још већи ако се уврсте и борци Херцеговачког добровољачког одреда црногорске војске.
Током рата, велики број Срба из БиХ, који су били мобилисани у аустроугарску војску и одведени на фронтове у Галицији и Сочи, прелазио је на руску страну и пријављивали су се у Српски (касније Југословенски) добровољачки корпус.
Овај корпус је 1917. пребачен на Солунски фронт и директно је учествовао у пробоју фронта и ослобођењу Краљевине Србије, а касније и осталих јужнословенских простора.
Чувени сарајевски и мостарски хирург Феодор Лукач, родом из Фоче, српски добровољац у Првом свјетском рату, у свом дневнику је, између осталог, писао и о боравку добровољаца махом из Фоче и Рогатице у Кијеву, након што су у новембру 1914. из аустроугарске војске пребјегли на руску страну.
-У Кијеву смо се задржали, нас деветорица бивших аустријских официра, а скупили смо и око 200 војника, сви одреда из источне Босне, око Фоче и Рогатице, све један лепши од другог и ниједан испод 180 центиметара – записао је Лукач.
У новембру 1918. године, Фоча је међу првима у БиХ дочекала слободу, коју јој је донијела војска славног војводе Степана Степе Степановића.
Становништво фочанског среза, пограничне области према Црној Гори и Србији, скупо је платило цијену слободе за којом је жудјело још од 15. вијека и пада под Турке.
Међу фочанским добровољцима најпознатији је Петар Пешут Кларић, велики јунак који се сматра Фочаком са највише ратних одликовања.
Као добровољац у црногорској војсци, у балканским ратовима, тачније у борбама на Скадру, заслужио је Златну медаљу Обилића.
Аустроугари су га у одсуству оптужили за “издају”, а он се на почетку Првог свјетског рата прикључио војсци Краљевине Србије.
За јунаштво у Колубарској бици одликован је Карађорђевом звездом с мачевима, а исти орден добио је за заслуге у борбама на Кајмакчалану, гдје је и погинуо 15. септембра 1916. године.
Сахрањен је на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну.