“Pohod na Bar Hoto” je priča o ruskom oficiru Borisu Solodovnjikovu, vojnom savetniku novoformirane mongolske vojske početkom dvadesetog veka. On je i učesnik pohoda na Bar Hoto, i računovođa u izgnanstvu, tragalac za smislom života. U želji da popuni duhovnu prazninu, ali i bežeći od porodične krize, po sopstvenoj želji Solodovnjikov je iz ruske carske vojske prebačen u Mongoliju, koja je na početku puta za nezavisnost.
I ta zemlja sa svojim egzotičnim ritualima, budističkim verovanjima, molitvenim točkovima i demonima, nizovima suburgana, neobičnim predelima otvara se pred našim očima, postaje jedan od glavnih junaka ove pripovesti.
Druga vremenska ravan se odvija nekih dvadesetak godina kasnije – Solodovnjikov (sada u izgnanstvu) priseća se života u Mongoliji, vremenska distanca mu pruža mogućnost da događaje sagleda dublje, prokomentariše i da potvrdi ono što je predvideo na samom početku: pohod na Bar Hoto nikom nije doneo boljitak – tvrđava je opustela, rudnici napušteni, nigde žive duše, svuda trava i ruševine.
Autor je u knjizi izatkao platno od niti dva vremena, dve civilizacije, protkano mudrom tugom, ali i verom da život sa svim nedaćama koje nosi čuva u sebi i neku prozračnu, višu harmoniju. “Za mržnju će se uvek naći razlog, ljubav je bezrazložna”, zaključuje na kraju romana.
Leonid Juzefovič autor je istorijskih i detektivskih romana. Rodio se 1947. godine u Moskvi, ali je detinjstvo i mladost proveo na Uralu, u Permu. Završio je Permski univerzitet. Od 1970. do 1972. godine kao oficir Sovjetske armije služio u Zabajkalju, gde se zainteresovao za Mongoliju, budizam kao i biografiju barona Ungerna. Autor je naučnih radova o ruskoj i mongolskoj istoriji, magistar istorijskih nauka.
Najpoznatiji je po ciklusu istorijskih detektivskih romana o Ivanu Putiljinu. Poslednjih godina Juzefovič radi i za televiziju.
Dobitnik je književnih nagrada “Boljšaja knjiga”, “Jasna Poljana”, nagrade Ruskog istorijskog društva “Klio”.
Knjige su mu prevedene na više evropskih jezika, kineski i mongolski. Na srpskom je objavljen roman “Helenofil” i istorijsko-dokumentarna knjiga “Zimski put”.
Izvor: Russia Tuday